Nadam se da vi niste upoznali ovog gospodina, jer zna da bude veoma neprijatan i bezobrazan. Baš danas sam imala prvi susret sa njim. Taman sam se ušunjala pored mame i zaspala, djelovalo je da će biti dugotrajnog, međutim…kuc, kuc. Gospodin Grčić je došao nepozvan. I inače ga niko nikad ne zove, pa zna često da stigne nenajavljeno i iznenada. Znam, baš mi je pre neko veče pričala moja starija sestra. Upoznala ga je kada je bila ovako mala kao ja, ali je uspjela ubrzo da ga istjera. Kaže da joj je mama nešto pomogla, pa sam i ja danas tražila tu istu pomoć. Seka kaže da nije bio previše naporan, možda je pre toga bio kod još nekih beba i umorio se od posjeta, ko će ga znati.
I tako, otvorim ja vrata, ne znajući da je to baš gospodin Grčić. Ulazi on i tu kreće bum, tras i na kraju KMEEEE. Mala sam, nemoćna, slaba i ne mogu da se izborim sa njim. Zavalio se gospodin i ne mrda. Čini mi se da planira dugo da ostane. Možda će čak spavati kod mene!? A ja baš ništa ne mogu da učinim sem da ponovo krenem u napad. Mama i tata kažu da sam suviše glasna. Da li da počnem da plačem!? Možda gospodin Grčić voli tišinu.
Kmeeee… Pola sata kasnije.
Gospodin Grčić: ,, Bezveze plačeš, mnogo mi je lijepo kod tebe, ne planiram da odem, osim ako me nešto ne natjera. Mame beba kod kojih dolazim se trude da odem što prije, ali ne pogode odmah šta je to što će me otjerati. Nije uvijek isto, a ti, nemoj da smaraš, inače ćeš me još više razljutiti.“
Mama: ,, Sab Simplex, espumisan, colief, bio gaia… Brzo! Trči u apoteku. Kupi sve moguće! Moramo da probamo.“
Grije mi stomačić toplom pelenom i masira me. Gospodin Grčić je samo zaspao! Mama, uspavala si ga! Ništa ovo nije dobro. Gdje je tata?
Tata(zadihano donosi čitavu apoteku i baca na sto 😀 ) : ,,Evo, ne znam šta ćeš prvo od ovoga. Možda ove? Ne, ove, rekla mi je da su super. Vidi, piše na netu i da su ove extra.“
Mama: ,, Sada spava. Poslije ćemo. Možda je ovo bilo samo trenutno. Vidjećemo da li će nam zatrebati. Neka stoji tu.“
Aliii kako moja mama ne shvata da je gospodin Grčić nepozvan i dosadan gost koji se ušunja u moj mali stomačić i kako oni ne shvataju da još nije otišao i da će opet biti bezobrazan, stvarati mi bol u stomačiću i da ću ja morati da plačem.
Gospodin Grčić: ,, Naspavan sam. Sada moram da se razbudim nekako.“
Sat vremena kasnije opet kmeeeee.
Mama: ,, 2 kapi. Ne, pet. Možda može više?“
Tata: ,, Jesi normalna, ženo? Ne povećavaj, čekaj da vidim šta piše.“
Mama: ,, Ne znam. Ništa ne vidim, vrti mi se u glavi. Daj 5 .“
Nosaj, nunaj, pjevaj, doji, ljubi, mazi, masiraj, na stomak, na leđa, grej pelenu, jedna kap, dvije, tri. I to je to!
Gospodin Grčić ustaje, sapliće se, pada preko tepiha, diže se još brže, hvata za bravu i izlijeće! Jeeee! Misija izvršena. Gospodin Grčić je otišao! A mama i tata? Štaaaa? Spavaju!? Heej, ja sam ovdje umorna, ne vi!
Autor: Katarina Prokić
Izvor: moderne mame
